Diskus hernija

Bol u kičmi sa senzacijama niz ruku ili nogu su najčešći simptomi diskus hernije. Degenerativno izmenjen međupršljenski kolut (diskus) iscuri i pritisne živac ili ovojnicu kičmenog kanala i dovede do zapaljenja. Veoma je važno napomenuti da se snabdevanje diskusa vodom obezbeđuje difuzijom tečnosti iz susednih pršljenova. Vertikalno opterećenje diskusa u toku dana pod dejstvom težine segmenta iznad diskusa, uz delovanje tenzionih sila usled kontrakcije leđnih mišića, u znatnoj meri otežava njegovo snabdevanje vodom. Diskus je tokom dana pod stalnim dejstvom kompresije. Smanjenje količine vode u nukleusu usled poremećene inbibicije nukleusa vodom, značajan je faktor koji doprinosi poremećaju hidrodinamskih svojstava diskusa.

Ravnomerna radijarna distribucija vertikalno delujuće sile na ceo diskus sve je neregularnija zbog savremenog stila života, kao i njena amortizacija. Drugim rečima, diskus postepeno gubi svoja hidrodinamska, posebno viskozoelastična svojstva, koja obezbeđuju vršenje njegovih glavnih funkcija kao što su izvođenje pokreta u dinamičkom vertebralnom segmentu i amortizacija sile gravitacije.

Tokom evolucije na kičmenom stubu se razvio niz sagitalnih, kompenzatornih kičmenih krivina, koje su poznate kao lumbalna lordoza (udubljenje u donjim leđima), torakalna kifoza (srednja izbočenost) i cervikalna lordoza.

Loše držanje tela, sa prevelikom prednjim nagibom karlice, predstavlja razlog preopterećenja lumbalnih pršljenova i diskusa, uslovljavajući pojavu degenerativnih promena. Do ovoga dolazi i usled izmenjene statike kičmenog stuba i donjih ekstremiteta, do koga mogu dovesti displazija kuka, razlika u dužini ekstremiteta, amputacija donjih ekstremiteta i slično.

Neravnomerna distribucija sile uslovljava kretanje masa degeneretivno izmenjenog nukleusa (želatinaste mase na diskusu) kroz pukotine degenerativno izmenjenog anulusa (hrskavičavog prstena).

Prema novijoj podeli autora Mcnubb-a, oboljevanje diskusa se može posmatrati u nekoliko faza:

Prva faza je faza degeneracije diskusa gde dolazi do gubljenja jasne granice između delova diskusa – poznatija kao napet diskus, nabubreo diskus, baldzing, upaljen diskus.
U drugoj fazi dolazi do kretanja želatinastog dela diskusa, probijanja zaštitnog, hrskavičavog prstena i pritiska na živac ili kičmeni kanal. U zavisnosti od količine istisnutog sadržaja, razlikuju se protruzija i ekstruzija.

Naravno, drugi oblik je teže lečiti, ali treba i naglasiti da to ne znači da što je teži oblik diskusa, da to više i boli. Svako bol doživljava individualno. Internacionalna asocijacija za istraživanje bola je konstatovala da je bol uvek subjektivan i da svaka individua reč bol uči i doživljava kroz prethodna iskustva. Zato je jako važno za svakog pacijenta, da ne čeka krajnji momenat, već da reaguje na prvi početak simptoma gde se bol ili trnjenje spušta niz ruku ili nogu i ne prestaje čak i u mirovanju.
Treća faza je faza reparacije ili fibroze intervertebralnog diskusa. Kada dođe do ekstruzije, granulaciono tkivo iz okoline prodire i urasta u oštećeni diskus. Njegovi delovi mogu mestimično da se okrnje, kalcifikuju i transformišu u koštane čvoriće – sekvestracija. U ovom slučaju, najčešće se preporučuje operacija. Kada konzervativan tretman uporno (duže od 3 meseca) ne daje nikakav pomak, preporučuje se operacija. Sindrom kaude ekvine ( karakteristični simptomi u obe noge istovremeno), je takođe situacija, kada je indikovan operativni pristup.

Uz fizikalni pregled i testove koji se obavezno rade, najbolji i najpouzdaniji dijagnostički metod diskus hernije, koji daje najsigurniju sliku pacijentovog stanja je magnetna rezonanca (MRI). Pacijentima savetujemo da na pregled ne dolaze samo sa nalazom MRI (papirom), već sa snimkom (filmom) ili eventualno cd-om.

Na čemu se zasniva moja terapija?

• Tretmani koje sprovodim su kombinacija više različitih metoda I zasnivaju se na višegodišnjoj praksi:
• Mobilizacionih tehnika (u Evropi poznatije pod nazivom osteopatija)
• Manuelne terapije (specifične masažne tehnike)
• Kliničke kineziterapije (vežbi za stabilizaciju)

U ovoj kombinaciji daju najbolje rezultate u rešavanju kako bola u leđima tako I raznih drugih problema.
Tretmani u nekim slučajevima uklone bol izuzetno brzo ali cilj nam je rešavanje uzroka problema koji je doveo do pojave bola pa u nekim slučajevima bol nestaje popstepeno dok radimo na rešavanju uzroka.

Negativne reakcije ne postoje. U ređim slučajevima, trenutno pojačanje bola je moguće kod hroničnih stanja (promene vremena, nepravilnog podizanja tereta, naglih pokreta, spavanja na stomaku, padova i sl.).

Posle završenih tretmana, resorpcija kičmenog diska je proces koji traje 6-18 meseci, u ređim slučajevima i duže. U tom periodu, bola ili nema ili je malog intenziteta, što zavisi od stepena oboljenja i posebno – od disciplinovanog vežbanja.

Klinička kineziterapija (vežbe) je najvažniji deo terapije koji pacijent sprovodi u kućnim uslovima. Vežbe kod nas su ciljane i dozirane individualno prema svakom pacijentu u odnosu na njegovu fazu bola i trenutno stanje. Izvode su uz pomoć rekvizita.