Od straha i krivice do oproštaja
Na seansu emocionalnog oslobađanja došla mi je mlada devojka sa problemom anksioznosti. Umesto uobičajenog pristupa, odlučili smo da iskoristimo moć simbola i arhetipova iz tarota. Dao sam joj da izabere kartu koja je najviše privlači – onu koja bi mogla da opiše njen unutrašnji nemir.
Nakon pažljivog posmatranja, izabrala je tri karte: Đavola, Prvosveštenicu i Cara. Kada sam je pitao koja od njih joj se čini najjačom, bez oklevanja je pokazala na Đavola.
Zatražio sam od nje da se zagleda dublje u kartu, da posmatra koje situacije, misli, osećanja i emocije izlaze na površinu.
U tišini je prošlo nekoliko minuta, a onda je progovorila: „Osećam strah i krivicu. Strah da ne krenem ponovo lošim putem, a krivicu jer sam se drogirala iz želje da se uklopim u društvo. Osećam stid zbog toga ko sam zapravo, jer me niko nije prihvatio onakvu kakva jesam.“
Dodala je: „Posle toga sam nastavila da pijem alkohol i jednog dana sam napravila problem svojim roditeljima. Završila sam u bolnici, i zbog toga osećam krivicu. Mene niko nikada nije naučio da volim sebe. Ja ne znam šta to znači“, govorila je dok su joj suze tekle niz lice.
„Pričali su mi da sam neozbiljna, da mnogo filozofiram, pametujem, i tako sam polako odustajala od sebe. Loš sam čovek i ne vredim dovoljno!“
Ovo uverenje, duboko ukorenjeno, oblikovalo je njen odnos prema sebi i drugima. Da bi se oslobodila tih teških emocija, morala je da se suoči sa svojim roditeljima tokom seanse, da iskomunicira svoja osećanja i zatraži oproštaj.
Tek kada je dobila oproštaj od njih, bila je u stanju da oprosti i sebi nakon toliko godina patnje.
Na kraju sesije, osetila je veliko olakšanje, kao da joj je neko skinuo ogroman teret sa grudi. Strah je gotovo nestao, a krivica se transformisala u ljubav i podršku od strane roditelja.
Nedelju dana kasnije, devojka me je pozvala. Ispričala mi je kako je razgovarala sa majkom o događaju iz prošlosti, kada je završila u bolnici. Rekla joj je sve kako se godinama osećala zbog toga i zatražila oproštaj uživo.
Pitao sam: „I, kako je ona reagovala?“
Rekla je: “Naravno da ti opraštam. Nije mi drago što se to desilo, ali naravno da ti opraštam!”
Nekada nam je samo potrebno da osetimo i doživimo tu bezuslovnu roditeljsku ljubav kako bi neke duševne rane zacelile.
