Željko Radosavljević

Bol u ledjima

Uzroci bola u leđima

Bolovi leđa najčešće potiču iz kičme. Kičmeni stub čine 33-34 kičmenih pršljenova sa međupršljeniskim zglobovima, malim facetnim zglobovima, pripojima, tetivama i ligamentima. Vrlo je često povezan sa reumatskim procesima, ali to nije jedini uzrok. Iz njega izlaze i veliki spinalni nervi koji inervišu celo telo. Sve ovo su dobri preduslovi za pojavu manjih ili većih bolova, naročito kod pacijenata u starijem životnom dobu. Smatra se da je 80% populacije, bar jednom u životu, imalo bol u leđima.

 

Najčešći razlozi bola u ledjima

 

DISKUS HERNIJA

Diskus hernija nastaje iznenada, pri naglom i nepovoljnom položaju za kičmu koji uzrokuje pucanje fibroznog prstena na međupršljenskom zglobu i izlazak guste hrskavice iz zgloba koja vrši pritisak na koren nerva. Diskus hernija najčešće nastaje u lumbalnom delu kičme, pa se bol javlja u donjem delu kičme i širi se duž jedne ili obe noge. Ređe diskus hernije nastaju u vratnom delu kičme, pa se bol javlja u vratu i širi se u jednu ili obe ruke. Često se uz bol javlja i trnjenje ekstremiteta. Kod akutne diskus hernije pacijenti opisuju bol kao oštar, neizdrživ bol. U postelji zauzimaju prinudni položaj kako bi lakše podneli bol, svako pomeranje žestoko pojačava bol. Kod hronične diskus hernije (nastale pre 3 ili više meseci) pacijenti se žale na bol srednje jačine duž ekstremiteta, koji je povremeno ili stalno utrnut. Bol se pojačava pri dužem stajanju ili hodanju.
Da bi bili sigurni da neko ima diskus herniju, najbolje je napraviti snimak magnetne rezonance.

 

LUMBOIŠIALGIJA (IŠIJAS)

Lumboišialgija se manifestuje hroničnim bolom u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge.

Bolest najčešće počinje u srednjem životnom dobu napadom jakog bola u donjem delu leđa sa ili bez propagacije u noge. Donji deo leđa je ukočen, pacijent ne može da se sagne niti potpuno ispravi. Uz primenu antireumatika, ponekad i bez lečenja, napad prolazi za nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Sledi period bez bolova, a novi napad se javlja posle nekoliko meseci ili nekoliko godina. Posle nekoliko napada, bolest ulazi u hronični tok koji se karakteriše stalnim bolovima, uglavnom srednje jačine, u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge koje su često utrnule. Bolovi se pojačavaju pri dužem hodanju,sedenju ili stajanju.

Sa napredovanjem bolesti i starenjem, bolovi u leđima i natkolenicama se smanjuju, ali se pojačvaju bolovi u potkolenicama kada se javljaju i grčevi u listovima. To je znak razvijene polineuropatije, odnosno znak značajnog oštećenja nerava. Kao posledica loše funkcije nerava dolazi do pogoršanja cirkulacije pa se pacijenti žale na hladne noge, a u stopalima se javlja intenzivno žarenje i pečenje, naročito noću. Pacijenti noćima ne spavaju, a tuširanje hladnom vodom samo daje privremeno olakšanje.

 

SPONDILOZA

Spondiloza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju kičmenih pršljenova i međupršljenskih diskova, koji vrše pritisak na korenove nerava, kičmenu moždinu i krvne sudove. Nastaje na bazi reumatskog oštećenja međupršljenskih diskova i posledičnog rasta koštanog tkiva, nazvanog osteofiti, na rubnim delovima kičmenih pršljenova. Osteofiti vrše pritisak na korenove nerava koji izlaze iz kičme, sužavaju kičmeni kanal, a u vratnom delu kičme vrše pritisak na kičmene krvne sudove.

Simptomi: U početnoj fazi bolesti kod spondiloze u vratnom delu kičme javljaju se povremeni bolovi u vratu i ramenima uz osećaj ukočenosti vratnih mišića. Često je bol praćen i glavoboljama. Kod početne spondiloze u lumbalnom delu kičme javlja se jutarnja ukočenost i bol u donjem delu leđa, otežano saginjanje i ustajanje. Bolovi se pojačavaju pri dužem sedenju i stajanju.

U hroničnoj fazi bolesti pacijenti se žale na ukočenost vrata, bolove u vratu i ramenu koji se šire u obe ruke. Ruke su često utrnule i javlja se slabost u šakama. Pri okretu i savijanju glave, zbog pritiska koštanih izraštaja na krvne sudove, javlja se omaglica, nesvestica i vrtoglavica.

Kod istovetnih promena u lumbalnoj regiji, prisutan je permanentan bol u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge, koje su često utrnule. Postoji slabost u nogama uz smanjen osećaj za dodir u stopalima. Zbog loše funkcije nerava, pogoršava se cirkulacija, pa se pacijenti žale na hladne potkolenice i stopala. Često su prisutni žarenje, trnjenje i pečenje u stopalima, naročito noću.

 

OSTEOPOROZA

Osteoporoza je bolest koja se karakteriše smanjenjem gustine kostiju. Smanjenjem količine kalcijuma u kostima, smanjuje se čvrstina kostiju, zbog čega one lako pucaju. Češća je kod žena posle menopauze.

Bolest ne daje nikakvih simptoma sve do poodmakle faze kada su kosti toliko porozne da spontano pucaju. Tada se javljaju intenzivni, neizdrživi bolovi. Najčešći su prelomi kičmenih pršljneova, pa se bol javlja u leđima. Kod preloma kuka bol se javlja u kuku i preponi. Bolovi kod osteoporoze su karakteristični: dok pacijent mirno leži u krevetu, on nema bolove. Međutim, najmanje pomeranje izaziva žestok bol zbog čega oni glasno jauču.

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu osteodenzitometrije i magnetne rezonance.

 

HRONIČAN BOL U LEĐIMA

Pacijenti sa hroničnim bolom u leđima suočavaju se sa znatno sniženim kvalitetom života

Bol u leđima ne zahteva mirovanje!

Jedna od češćih zabluda u vezi sa bolom u leđima jeste da vas obavezuje na mirovanje. Većina lekara slaže se, naime, da mirovanje duže od 48 časa nema smisla, te da čak može biti i kontraproduktivno. Neaktivnost može uzrokovati depresiju, povećati mogućnost zgrušavanja krvi u venama nogu, oslabiti mišiće…

Zbog toga se posle pojave bola u leđima treba aktivirati što je pre moguće. Pacijenti često izbegavaju kretanje i bilo kakvu aktivnost, plašeći se dodatnih komplikacija. Ovaj strah je apsolutno neosnovan – uobičajena fizička aktivnost jedino može uzrokovati jači ili slabiji bol, ali ne i dodatne povrede (komplikacije).

Naravno, bol ne treba trpeti i namerno ga izazivati, pa svojim pacijentima tako predlažem da se ponašaju onako kako im najviše odgovora, bez bilo kakvih univerzalnih pravila koja bi mogla uticati na kontrolu bola. Treba se, jednostavno, oslanjati na pokrete i aktivnosti koje same po sebi ne izazivaju bol.

 

KAKO SPREČITI BOL U LEĐIMA?

Kičmeni stub (i donji deo leđa) trpi najveće opterećenje u sagnutom položaju i pri sedenju. Zbog toga, u cilju prevencije bola u leđima, treba izbegavati rad u sagnutom položaju (usisavanje, primera radi), dizanje većeg tereta u sagnutom položaju i duže sedenje, posebno u nekomfornim uslovima.

Što se tiče fizičke aktivnosti, pravilno vežbanje i rekreativno bavljenje sportom apsolutno ne mogu naštetiti leđima, naprotiv, mogu biti i te kako dobra prevencija.

 

MASAŽE ZA UBLAŽAVANJE BOLA?

U nekim slučajevima ako je bol uzrokovan samo mišićnim spazmom, odnosno ako je došlo do preforsiranja mišića fizičkom aktivnošću pa se bol zato javio, masaža je više nego poželjna i sigurno će umanjiti bolove i opustiti napete mišiće. Ako je pak bol uzrokovan nekim ozbiljnijim stanjem kao što je diskus hernija, pa mekani sadržaj diskusa vrši pritisak na koren nerva, tada masaža ne može da pomogne čak naprotiv može i da izoritira stanje, zato je izuzetno važno da se utvrdi pravi uzrok bola.

 

LEKOVI I VEŽBE

U slučajevima intenzivnog bola, preporučuju se odgovarajući lekovi, pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL). S ovim lekovima ne treba preterivati, zbog mogućih štetnih efekata, pre svega na želudac. Obično se u prva tri do četiri dana uzimaju redovno, a kasnije povremeno, odnosno po potrebi, samo u fazama jačeg bola.

Različite vežbe (jačanje mišića leđa) dolaze u obzir samo kod hroničnih stanja, dok kod akutnog bola njihova primena nema posebnog opravdanja.

 

KADA SE OBRATITI LEKARIMA?

Kao što sam već rekao, u oko 90% slučajeva bol u leđima prolazi, čak i bez terapije, u periodu od jednog do dva meseca. Tako se može zaključiti da se u većini slučajeva nije neophodno javljati lekaru.

Međutim, ukoliko bol ne prolazi ili bar ne pokazuje jasnu tendenciju popuštanja u nevedenom vrenskom periodu, potrebno je obratiti se lekaru u cilju dodatnih pregleda i lečenja.

 

Javljanje lekaru naročito se preporučuje u sledećim situacijama:

Bol u leđima praćen izraženim bolom u nozi/nogama
Bol u leđima praćen slabošću mišića noge (slabost stopala, klecanje kolena)
Bol u leđima praćen poremećajem funkcije mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca
Bol u leđima nakon padova, udaraca i drugih težih povreda leđa
Bol u leđima kao posledica težih povreda uvek zahteva dopunske preglede zbog mogućnosti preloma kičmenih pršljenova, sa mogućim posledicama.
Bol u leđima nakon umerenih trauma (povreda) leđa kod osoba starijih od 50 godina
Kod starijih osoba, umerene, pa čak i naizgled beznačajne povrede, mogu dovesti do preloma pršljenova i drugih oštećenja kičmenog stuba.
Duboka sarost podrazumeva povećanu verovatnoću za prisustvo različitih oboljenja kao mogućih uzroka bola u leđima.
Bol u leđima kod osoba koje upotrebljavaju kortikosteroide
Dugotrajna kortikosteroidna terapija dovodi do smanjenja koštane gustine, tako da kosti postaju sklonije prelomima, koji mogu nastati i usled relativno malih povreda.
Bol u leđima kod osoba obolelih od osteoporoze
Oboleli od osteoporoze (smanjena koštana gustina) značajno su skloniji prelomima.
Bol u leđima kod osoba koje boluju od malignih bolesti
Bol u leđima kod ovih pacijenata može biti uzrokovan metastaskim promenama na kičmenom stubu.
Bol u leđima koji se pojačava tokom ležanja
Bol u leđima praćen naglim gubitkom telesne težine može da ukazuje na prisiutvo malignog oboljenja kao uzroka bola u leđima.