Željko Radosavljević

Anksioznost

Anksiozno stanje se karakteriše osećajem produžene snažne unutrašnje uznemirenosti, uz različite intenzivne telesne manifestacije i snažnu psihomotornu napetost.

Anksioznost je primarno emocija, jedna od mnogih u čitavom ljudskom repertoaru. Ona se javlja i održava, kada je čovekov misaoni proces usmeren na budućnost. Obično nije vezana za konkretan događaj ili situaciju, zato i ,,slobodno lebdi”, dok se ne zakači za nešto. To je najpre osećaj kako će se sigurno dogoditi nešto i to sa katastrofalnim ishodom; ili nama ili nekoj važnoj osobi u našem okruženju. Osoba obično ima procenu da nema dovoljno sopstvenih kapaciteta i njih potcenjuje, dok po pravilu opasnost neke situacije precenjuje.

Ovakvo stanje anksioznosti remeti kvalitet života osobe i gotovo da u nekom trenutku neće postojati više ništa u čemu osoba može da uživa, niti išta što će pričinjavati istinsku radost.

Anksioznost je sama po sebi vrlo mučna jer osim što se obično ne vezuje ni za šta konkretno, ili se spontano ,,seli” na različite teme, ona je kao i ostale emocije iz lepeze strahova-adrenalin motivisana; to znači da osećajući je – osetićemo i niz različitih telesnih manifestacija.

Fizičke manifestacije koje se mogu javitii koje se sa vremenom pojačavaju i intenziviraju:

  • Ubrzan i nepravilan srčani rad
  • Bol u grudima, malaksalost
  • Bolovi u vratu i ramenima
  • Glavobolje
  • Vrtoglavice ili osećaj nestabilnosti i ,,ljuljanja”
  • Gubitak apetita
  • Osećaj mučnine
  • Brzo pražnjenje creva
  • Zatim drhtanje ,,unutrašnje i spoljašnje”
  • Knedla u grlu i problemi sa gutanjem
  • Suva usta
  • Nemogućnost udisanja i nepravilno disanje
  • Osećaj gušenja i zadihanosti
  • Osećaj jeze
  • Slabost i trnci u rukama i nogama
  • Pojačano znojenje (ponekada mogu da liče na simptome gripa
  • Fenomeni derealizacije-osećaj da ste vi sami i da je sve oko vas nestvarno poput sna
  • Kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter
  • Depersonalizacija (osećaj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla)
  • Opsesivne misli ili slike
  • Problemi sa spavanjem.
  • Mimo svega navedenog može se javiti i sveprisutan intenzivan strah od smrti, ludila, odnosno potpunog gubitka kontrole.

S vremenom doći će do pojave hroničnog umora, generalno pojačana osetljivost organizma na raličite draži i dugoročno vrlo verovatno oslabljen imunitet i potencijalni hormonalni problemi.

Na sekundarnom nivou se dugoročno može javiti depresivnost, kao posledica dugotrajnog osećaja potpune bespomoćnosti. Priroda anksioznosti je takva da se fizičke promene mogu menjati i manifestovati na mnogo različitih načina. Manifestacije koje ljudi osećaju mogu varirati, mogu biti svojstveni svakom čoveku i, više ili manje, intenzivni kod različitih ljudi. Sigurno je da bi još ponešto svako mogao dodati iz svog iskustva, a zajedničko svim ovim manifestacijama je da su vrlo mučne i uznemirujuće.

Neprijatne telesne senzacije koje u tom stanju osećamo nastaju zbog otpuštanja adrenalina u krv, kao prirodna reakcija kada se uplašimo. Korisno je imati to na umu kada pokušavamo da ih objasnimo i sebe razuverimo i utešimo kako je sve u redu (jer posmatrajući okolinu i ljude oko sebe uviđamo da u realnosti jeste sve u redu i da ne postoji objektivna opasnost), ali u tom trenutku dobijamo potpuno drugačije informacije iz svog tela – kao da smo životno ugroženi! Upravo je nevolja u tome što čovek u tom trenutku racionalno ne može da poveže taj strah ni sa čim, te onda logično počinje da interpretira telesne promene kao dokaz da sa njim nešto opasno ne valja!

Ovakva reakcija tela kada se adrenalin povećano izlučuje je prirodna i vrlo poželjna u situacijama kada smo zaista realno ugroženi. Međutim, zašto se ovako nešto dešava kada nema realne opasnosti, a organizam se sprema za akciju, da se bori ili beži? Naš um pali alarm, bilo da je opasnost opažena i realna, bilo da je zamišljena. Za njega ne postoji razlika, te je prirodna reakcija svakako okinuta, iako je u drugom slučaju apsolutno nepotrebna. Kao da je um malo ,,pobrkao lončiće”. On zapravo veruje da nam pomaže i drži nas u stanju pripravnosti za svaki slučaj, jer ko zna šta sve može da se desi; možda se naši najveći i najdublji strahovi ipak obistine. Možda umremo, poludimo, razbolimo; možda se sve to desi nekome ko je nama važan.

Osoba koja u iskustvu ima anksioznost je stalno u stanju “pripravnosti”, stalno je na oprezu. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, te ne čudi to što se anksiozna osoba može na primer veoma uplašiti na neki iznenadni zvuk, što joj može izazvati niz pomenutih simptoma.

Čak i imajući sva ova saznanja i uvide, ne postoji dugme koje možemo da pritisnemo, tako da će biti neophodno neko duže vreme da telo nauči da oslabi i ugasi ovakvu automatsku reakciju. Vremenom ćemo se stalnim izlaganjem ,,opasnim situacijama” u realnosti, u potpunosti razuveriti da su naši strahovi – najintenzivniji i najbizarniji – zapravo samo posledica naših predstava u umu.

Napadi anksioznosti i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu čoveka. Čovek konstantno ima doživljaj da je od strane nekoga ili nečega ugrožen, stalno sumnja da neće dobiti adekvatnu pomoć ukoliko mu zatreba, kao i da neće imati snage i mogućnosti da se sam nosi sa teškoćama.

Ovakvo iskustvo može biti izuzetno teško za osobe koje su racionalne i realne, koje su inače u životu navikle da se oslanjaju samo na sebe i koje teže da ,,stvari” drže pod kontrolom. Anksiozno stanje je jedno od najmučnijih čovekovih iskustava, a situacija u kojoj se osobi doslovno ruši tlo pod nogama nimalo nije laka i zabavna. Ovakve osobe su u dubokoj ličnoj patnji i najčešće okolina nema predstavu šta neko nosi u iskustvu, a i kada ima saznanje – obično pokušava da razuveri osobu i ubedi da je briga iracionalna; te na taj način još više doprinosi doživljaju usamljenosti koji osoba ima.

 

Anksioznost – lečenje

Iz mog iskustva tehnike Psihotelesnog oslobađanja daju neverovatno pozitivne rezultate u radu sa osobama koje pate od anksioznosti i depresije iz razloga što one utiču na regulaciju nervnog sistema a znamo da je u korenu anksioznosti i depresije došlo do disbalansa autonomnog nervnog sistema.

Ovo stanje ne nastaje preko noći i isto tako se ne može ni rešiti ppreko noći ali Psihotelesno oslobađanje može biti prvi izuzetno značajan korak ka rešavanju ovog problema jer je pristup u potpunosti psihomatski.

Primetio sam da je kod anksioznih osoba često tokom seansi dolazi do oslobaćanja potisnute tuge i neretko nakon samo nekoliko seansi ljudi se otvaraju i počinju da plaču. Nekada nisu ni svesni da su te emocije potisnuli i kada se one oslobode dolazi skoro momentalno do psihičkog olakšanja.

Ovo je naravno samo prvi korak u rešavanju ovako ozbiljnog problema, kada se rešimo dubokih naboja i izbacimo potisnute emocije, sledeći korak je menjanje načina razmišljanja koji u suštini i doveo do nastanka problema.